Srbija je postala primer zatrovanog društva koje vlast bezdušno đubri i zagađuje radi golog političkog opstanka. U njihovoj tehnologiji nema ničeg novog, sve je recikliranje istog sadržaja i metoda, samo je intenzitet, u poslednje vreme, pojačan do pucanja. To postaje utoliko opasnije što sva istraživanja pokazuju potpunu političku polarizovanost srpskog društva i gotovo izjednačene snage režima i onih koji mu se protive. Ta uska margina i strah da posle izbora mogu zasluženo da odu u istoriju čini ih još brutalnijim i agresivnijim. Ovog časa više ne biraju sredstva da homogenizuju podršku i obračunaju se sa protivnicima. Prebijanje režisera i profesora Stevana Filipovića pred kamerama i svedocima i tok istrage još je jedan dokaz da je Srbija postala besudna zemlja. Ona je poligon, sredstvo i politički resurs vladajuće vrhuške.
U susret izborima, strateški pravci mobilisanja biračkog tela vlasti su jednostavni, banalni i provereni: golo nasilje i podsticanje vulgarnog nacionalizma kako bi se ojačalo uverenje da su oko Srbije sve sami neprijatelji od kojih zemlju štiti šef države, ultimativni zaštitnik nacije. Svesno se proizvodi i učvršćuje kompleks kolektivne žrtve i razvija frustrirajuće osećanje nacionalne ugroženosti i odbačenosti. I to je mentalna podloga za okupljanje „ujedinjene Srbije“. U taj narativ se onda lako uklapa operacija obesmišljavanja i poricanja nasilja koje režim čini nad građanima.
Svesno se proizvodi kompleks kolektivne žrtve i razvija osećanje nacionalne ugroženosti i odbačenosti. I to je mentalna podloga za okupljanje „ujedinjene Srbije“. U taj narativ se lako uklapa operacija obesmišljavanja i poricanja nasilja koje je režim činio nad građanima
Da vlast abolira nasilnike, to smo mnogo puta videli, ali sada progone i procesuiraju žrtve i svedoke, pa čak i njihove branioce. Počelo je sa istragom Višeg javnog tužilaštva protiv studenata i svedoka zbog zvučnog topa. Uprava kriminalističke policije je saslušavala one koji su javno tvrdili da je zvučni top upotrebljen, pa čak i lekare koji su pregledali građane sa povredama. I sve je to poslužilo da se montiraju optužbe za krivično delo pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja. Hteli su silom da nateraju ljude da ćute o onome što su doživeli. I sad to isto pokušavaju uoči obeležavanja godišnjice protesta u Valjevu i nezapamćene policijske brutalnosti koja će ući u istoriju torture ove vlasti.
Naprednjačka mašinerija ostrvila se na advokate koji su podneli krivičnu prijavu protiv 28 policajaca zbog zlostavljanja i mučenja građana Valjeva na protestu avgusta prošle godine. A kad je taj predmet iz Osnovnog javnog tužilaštva u Valjevu prebačen u Tužilaštvo za organizovani kriminal u Beogradu, pa kad su počela saslušavanja svedoka i da se prilaže medicinska dokumentacija koja potvrđuje povrede, bes režima i medija pod njihovom kontrolom sručio se na ceo tim advokata koji zastupaju oštećene. Nadaju se da će ih zastrašiti, primorati da odustanu i tako sprečiti dalje dokazivanje krivične odgovornosti policajaca, odnosno režima.
Glavna meta je advokatica Jana Aćimović Planojević, ali i cela njena porodica. Objavljivali su njihove privatne fotografije, javno pretili tajnim video-snimcima, vređali autorku dokumentarnog filma Presedan u kome svedoče žrtve policijske brutalnosti, dok su najviši državni zvaničnici i prorežimski mediji linčovali celu porodicu Aćimović povezujući je sa tragičnim samoubistvom jednog mladog policajca. Cinizam je da su i advokata Nikolu Mirkovića koji zastupa petoro oštećenih na protestu u Valjevu ovih dana osumnjičili za napad na službeno lice na tom istom protestu. Montirani procesi i masakriranje porodica trebalo bi da primoraju advokate da se povuku iz slučaja. A to onda znači: nije se dogodilo!
Nije teško zaključiti ko je glavni inspirator i dirigent ovog surovog nasilja. Ali dokazivanje i odgovornost će, nažalost, morati da sačekaju neko drugo vreme.
